Филмске новости

Када понестане добрих књига, онда се нађе понеки добар филм. Препоручујем :

Последњи воз за Лисабон, путем једне књиге спознаје се необичан живот и животна филозофија

Night+Train+to+Lisbon

Краљевска афера је дански филм у коме немогућа љубав води ка просветитељству en_kongelig_affaere_ver2_xlg

 

Advertisements

Јазавац пред судом

Петар Кочић је ово дело написао за једну ноћ. То је прича о Давиду Штрпцу који доводи јазавца у судницу. Првобитно је замислио приповетку али је касније дело прерасло у комедију. Давид Штрбац је стварна личност, сам Петар Кочић је сведочио о томе да је видео његов гроб и запуштену кућу, а и догађај је изгледа стваран, Штрбац је ухватио и однео јазавца у суд јер му је појео некакав кукуруз! Штрбац се појављује у првој Кочићевој приповеци “ Туба “ те можемо говорити о маниру сличном Балзаковом, враћању ликова кроз дела.

КО ИСКРЕНО И СТРАСНО ЉУБИ

ИСТИНУ, СЛОБОДУ И ОТАЏБИНУ,

СЛОБОДАН ЈЕ И НЕУСТРАШИВ КАО

БОГ, А ПРЕЗРЕН И ГЛАДАН КАО ПАС.

Кочићева жеља је да у лику свог најпознатијег јунака ослика  неустрашивог, саркастичног и духовитог српског сељака који се узалудно супротставља власти збуњујући је својом врцавошћу и природном интелигенцијом. Кочићев мизантроп је локални патриота који настоји да своју неустрашиву, планинску природу искористи у јединој борби која га може подићи у сопственој свести, а то је духовно надметање које се алегоријски преноси на целокупну тежњу српског сиромашног сељака да достигне жељену слободу, а Кочић је себе сврстао у змијанске особењаке који су надасве сањали своју слободну отаџбину.

 

Петар Кочић, о српском језику

Петар Кочић је оштро критиковао савремени српски језик сматравши да се изгубила негдашња лепота нашег језика. Непун век касније и ми можемо помислити исто, чак се можемо препознати у реченицама чувеног писца, јер српски језик није више сликовит и емотиван, музикалан и смисаон. Заборавили смо неке речи, заборавили смо да је наш језик стар и да је очување језика једино што нас још може обележити као народ. Стидимо ли се и одричемо језика чију су лепоту препознавали Гете и браћа Грим?

Наше су ријечи, али језик није наш. Из тог језика не провијева дух и не бије мирис нашег језика, то није језик који смо научили са мајчиних усана, то није богодани језик народних умотворина, пјесама и припојведака, којима је тако богата наша отаџбина. Ову одурну наказу од језика створили су странци и наши људи.. Нас обузима наизмјенично гњев и сјета посматрајући како се бездушно насрће на драгоцјену духовну тековину народну, на чистоту и љепоту народног језика. Гњев нас обузима што у том унакажавању и мрцварењу нашег сјајног и слободног језика осјећамо своју свеопшту колонијску порабоћеност и подврженост; сјету дубоку у души носимо што смо слаби и немоћни да заштитимо од профанисања  и обесвећења свој велики и силни језик, који нас својом обилном и сјајном традиционалном књижевношћу, својом кристалном чистотом и планинском свјежином свога даха храбри и соколи да не клонемо на путу живота, на путу вјековног посртања и страдања,  на путу падања и устајања.“

Књижевност старог века

1. Језик и писмо којим је написан Еп о Гилгамешу

2. Објасни хомерско питање

3. Стари завет

4. Лутајући мотиви у књижевности старог века

5. Основни мотиви и теме књижевности старог века